FIZIKALNA TERAPIJA

Fizikalna terapija je posebna medicinska disciplina, deo fizikalne medicine, koja se zasniva na primeni različitih oblika fizičke energije u svrhu lečenja, osposobljavanja i medicinske rehabilitacije obolelih i povređenih osoba, metafilakse ili sprečavanja pogoršanja i recidiva oboljenja.

Ciljevi fizikalne terapije:

• poboljšanje funkcije pojedinih organa i organskih sistema
• sprečavanje nastanka onesposobljenosti kao posledice oboljenja ili povreda
• smanjenje fizičke nesposobnosti
• pomoć u uspostavljanju optimalnog funkcionalnog i radnog kapaciteta

Zadaci fizikalne terapije:

• smanjenje ili otklanjanje bola
• poboljšanje lokalne cirkulacije i metabolizma
• smanjenje otoka
• antizapaljensko delovanje
• poboljšanje trofike, reparacije i regeneracije tkiva
• povećanje elastičnosti mekih tkiva
• regeneracija oštećenih nerava
• sprečavanje stvaranja ožiljaka
• sprečavanje i eleminisanje kontraktura i mišićnog spazma (grča)
• motorna reedukacija (ponovno učenje) posle oduzetosti i dužeg inaktiviteta – motorno učenje
• povećanje oslabljene mišićne snage i poboljšanje koordinacije pokreta
• uspostavljanje automatizacije i stereotipa pokreta

KINEZITERAPIJA

Kineziterapija je deo fizikalne terapije koja koristi pokret kao terapijsko sredstvo u cilju očuvanja, uspostavljanja, razvijanja i zamene funkcije lokomotornog aparata.
Lokomotorni aparat čine: kosti, zglobovi, mišići, ligamenti, tetive. Centralni nervni sistem reguliše pokret, ravnotežu, tonus, kao i ostale potrebne uslove za funkcionisanje lokomocije. Lokomociju omogućava složeni mehanizam usklađenih funkcija različitih delova centralnog, perifernog nervnog sistema i brojnih receptora na periferiji.

Kineziterapija predstavlja jednu od najvažnijih mera medicinske rehabilitacije.

Usled bolesti ili povrede često dolazi i do oštećenja lokomotornog aparata i njegove funkcije, posebno pokretljivosti. Upravo otklanjanje ovih posledica čini sadržaj i suštinu kineziterapije.
Pre pristupanja kineziterapiji, radi objektivnog uvida u stanje lokomotornog aparata potrebno je uraditi evaluaciju funkcije lokomotornog aparata. U tom slučaju se vrše merenja i testiranja kao što su:

• merenje obima pokreta u zglobovima
• merenje dužine i obima ekstremiteta
• testiranje mišićne snage
• testiranje aktivnosti dnevnog života

Na osnovu podataka dobijenih iz medicinske dokumentacije, opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i evaluacije lokomotornog aparata određuje se plan kineziterapije.
Terapeutske vežbe su svrsishodni sistematizovani pokreti koji treba da doprinesu očuvanju, uspostavljanju ili zameni oštećene pokretljivosti pojedinih delova aparata za kretanje.

Vrste terapeutskih vežbi:

• pasivne vežbe, koje izvodi drugo lice (terapeut) kada bolesnik nije u stanju da ih izvede sam; zadatak im je održanje dužine mišića, sprečavanje skraćenja mišića i kontraktura, stimulacija propriocepcije što je značajno za aktivnost neuromuskularnog aparata,
• aktivne vežbe su rezultat voljne mišićne aktivnosti i dele se na:
  • Aktivno-potpomognute vežbe – vežbe čije je izvođenje potpomognuto od strane terapeuta, korišćenjem suspenzije ili vežbanjem u vodi.
  • Aktivne vežbe – vežbe kada je bolesnik u stanju da izvede pokret u punom obimu uz savladavanje sile Zemljine teže; značajne su za razvoj koordinacije i razvijanje šeme pokreta, dovode do povećanja opšte izdržljivosti.
  • Aktivne vežbe sa opterećenjem – primenjuju se u cilju jačanja mišićne snage.

Uvek se ide od prostijeg ka složenijem, od lakšeg ka napornijem, vreme vežbanja se postepeno produžava i pauze su sve kraće.

Veoma je važno tokom kineziterapije poštovati sledeće principe:

• motivacija bolesnika
• rani početak terapije
• analiza i razumevanje vežbe
• izbegavanje bola
• postupnost i sistematičnost
• kontinuitet i upornost
• aktivno učešće bolesnika
• izbegavanje monotonije

Ciljevi terapeutskih vežbi: održanje i povećanje obima pokreta u zglobu, snage mišića, poboljšanje koordinacije pokreta, brzine pokreta, lokalne i opšte izdržljivosti, povećanje lokalne cirkulacije, poboljšanje metabolizma, ishrane i trofike tkiva, smanjenje otoka, smanjenje bola.

U okviru kineziterapije sprovode se i: vežbe snage (izometrične, izotonične, izodinamične vežbe), vežbe disanja, vežbe relaksacije, posturalne vežbe, vežbe balansa, korekcija hoda, obuka hoda sa i bez pomagala, škola hoda, obuka zaštitnim položajima i pokretima, opšte kondicione vežbe.
Efekti kineziterapije na organizam su višestruki. Kineziterapija povoljno utiče na, pre svega, lokomotorni sistem, centralni i periferni nervni sistem, srce, krvotok, pluća (ubrzava se aktivnost pluća, povećava se disajni volumen i kapacitet pluća, poboljšava se razmena gasova u plućima), sistem organa za varenje, urogenitalni trakt.

RADNA TERAPIJA

Deo rehabilitacionog programa, koji propisuje ordinirajući specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, je i radna terapija i ona ima za cilj:

• poboljšanje funkcionalnih, psihičkih i socijalnih sposobnosti bolesnika
• postizanje određene fizičke funkcija i/ili željenog mentalnog stava

To podrazumeva poboljšanje snage, opsega i izdržljivosti pokreta, vraćanje finih pokreta i koordinacije, resocijalizaciju bolesnika, a putem funkcionalne, rekreacione i okupacione terapije.
Radni terapeut obavlja poslove rehabilitacije bolesnika manuelnim, kreativnim, bibliografskim, umetničkim, socijalnim, rekreativnim, edukativnim i drugim tehnikama koje se koriste u terapiji radom. U planiranju terapijskih procedura kod pacijenata sa moždanim oštećenjima radni terapeut posebno sarađuje sa neuropsihologom.

Nakon izrade programa, sa opisom postupaka i predviđenim ishodima terapije, a prema vrsti bolesti, funkcionalnom statusu bolesnika, starosnoj dobi, interesu itd., radni terapeut:

• priprema terapeutska sredstva
• vrši izbor metoda za aplikaciju radnih aktivnosti bolesnika
• postavlja korektivne udlage, prati, kontroliše i nakon predviđenog vremena ih uklanjanja
• podstiče i podučava bolesnika za samostalno izvođenje vežbi
• uči i motiviše bolesnika da se pravilno služi pomagalima
• zdravstveno prosvećuje bolesnika itd

U terapiji radom primenjuju se uvežbavaju aktivnosti dnevnog života, profesionalne, kreativne i intelektualne aktivnosti, primenjuje se pedagoški rad. Na primer: održavanje higijene okoline, tkanje, pletenje, crtanje i dr. Takođe se primjenjuju neke rekreativne aktivnosti, kao što su: igre, slušanje radija, gledanje TV-a, itd.
Okupaciona radna terapija je nespecifična i ona nema za cilj osposobljavanje određenog funkcionalnog ispada, već joj je primarni cilj psihički uticaj – skretanje pažnja bolesnika sa bolesti. Terapija deluje na ličnost i uspostavlja pozivan stav prema sebi, okolini, društvu i radu i rešava pacijenta negativne motivacije.
Radna terapija se sprovodi se u bolesničkoj sobi i u posebnim prostorijama, individualno i grupno.
Program radne terapije se prilagođava, u skladu sa promenom stanja bolesnika, po instrukcijama ordinirajućeg lekara.

ELEKTROTERAPIJA

Elektroterapija podrazumeva primenu električne energije u cilju lečenja.
Elektroterapija izaziva dilataciju (širenje) krvnih sudova i pojačava cirkulaciju krvi i limfe, pri čemu se povećava trofika (ishrana) tkiva i pospešuje reapsorpcija, te dolazi do smanjenja otoka. Na taj način smanjuje se zapaljenski proces  i pomaže da se odstrane faktori koji dovode do bola. Elektroterapija na bol deluje analgetski, što znači da veoma dobro smanjuje bolnost, draženjem receptora u koži i oslobađanjem endogenih opoida, kao i poboljšanjem cirkulacije krvi i limfe. Pospešuje regeneraciju perifernih živaca i osteogenezu (zarastanje) kod preloma kostiju.

Jednosmerna galvanska struja (GA) je oblik električne energije koja u određenom vremenskom intervalu ne menja svoj tok, intenzitet i napon. Delovanje galvanske struje na organizam se zasniva na osobini polariteta što uslovljava primarno fizičko i sekundarno fiziološko dejstvo tj. terapijski efekat. Primarno fizičko dejstvo galvanske struje je u suštini jonsko dejstvo. Zavisno od mesta postavljanja elektroda razlikujemo: longitudinalnu, transverzalnu galvanizaciju, a za lice se koristi Bergonijeva maska.

Terapijski efekti:

• poboljšanje cirkulacije (primarna i reaktivna hiperemija)
• ublažavanje upale tkiva
• poboljšanje lokalnog metabolizma tkiva
• ublažavanje bola
• smanjenje otoka
• kratkotrajno povišenje tonusa nadražljivosti mišića

Elektroforeza (EF) je unošenje leka preko kože pomoću galvanske struje tako da se na ovaj način kombinuje dejstvo same struje i leka.

Dijadinamične struje (DDS) se sastoje iz serije različito modulisanih impulsa po učestalosti, intenzitetu, obliku i amplitudi. Ove modulacije se kombinuju sa galvanskom strujom niskog intenziteta. Nazivaju se i Bernard-ove, jer ih je francuski stomatolog Bernard uveo u terapijsku primenu 1960. godine.

Terapijsko dejstvo:

• analgetsko (protiv bola)
• simpatikolitičko (vazodilatacija, širenje krvnih sudova)
• spazmolitičko (smanjenje spazma mišića, redukcija bola, poboljšanje cirkulacije, resorpcija ekstravazata)
• stimulacija inaktivitetno hipotrofične muskulature

Elektrostimulacija mišića (ES) predstavlja primenu eksponencijalnih struja (galvanske struje impulsnog toka) u terapijske svrhe. Indikacije za primenu su periferne oduzetosti i inaktivitetna hipotrofija muskulature.

Interferentne struje (IFS) su niskofrekventne naizmenične struje dobijene unutar tkiva interferencijom dve srednjefrekventne struje. Otkrio ih je austrijski naučnik Nemec, te se po njemu nazivaju Nemecove struje. Prednost ovih struja je što ostvaruju terapijski efekat u dubini tkiva. Metal nije kontraindikacija za primenu ovih struja! To je veoma bitno kod terapije preloma kostiju ili drugih ortopedskih intervencija kada postoji u delu tela koji se tretira metalni osteosintetski materijal. Za primenu se mogu koristiti vakuum elektrode i pločaste elektrode.

Terapijska dejstva:

• pobojšanje trofike (ishrane) i snabdevanja tkiva kiseonikom širenjem krvnih sudova i brzim uklanjanjem štetnih produkata metabolizma
• smanjenje ili otklanjanje bola
• nadražajno dejstvo na mišiće
• poboljšanje i ubrzanje zarastanja kostiju nakon preloma (stvaranje kalusa)
• stimulacija regeneracije perifernih nerava

TENS (transkutana električna nervna stimulacija) je neinvazivna metoda za lečenje različitih vrsta bolova. Zasniva se na činjenici da informacija o bolu do mozga stiže sporije, nego informacija o dodiru. Stimulišući čulo dodira ponavljanim, bezbolnim i bezbednim električnim impulsima, TENS suštinski “bombarduje” mozak informacijama o dodiru, toliko da on više ne može adekvatno da primi i obradi informaciju o bolu. Zato pacijenti sa različitim bolnim stanjima mogu da osete znatno olakšanje u toku tretmana TENS-om. Zapravo pričamo o zatvaranju vrata za bol. Primenom TENS-a, bolni impuls se „guši“ u kičmenoj moždini, pošto je sporiji. Osim toga, efekat TENS-a u lečenju bola ogleda se i u stimulaciji lučenja endorfina i enkefalina, prirodnih analgetika, kao i u direktnom “opuštanju” nadraženih nerava.

Teorija ulaznih vrata – Efekat TENS-a se u najvećoj meri objašnjava patogenetskom teorijom  bola, označenom kao teorija ulaznih vrata (gate control theory), koju su još 1965. godine postavili Ronald Melzak i Patrik Vol. Ova teorija objašnjava da se bolni impulsi od receptora (prijemnika za bol) prenose sporim vlaknima, za razliku od ostalih senzitivnih impulsa (osećaj finog dodira, osećaj za toplo-hladno), koji se prenose brzim vlaknima.

Horizontalna terapija (HT) podrazumeva primenu srednje frekventnih struja sa izrazitim analgetskim i biostimulativnim efektom. Ima široko polje primene u fizikalnoj medicini, od raznih vidova reumatizma, posttraumatskih stanja, osteoporoze, metaboličkih promena, poremećaja cirkulacije i sl.

MAGNETOTERAPIJA

Magnetoterapija je primena elektromagnetnog polja u cilju lečenja. Električne i magnetne pojave su međusobno povezane.
Magnetno polje deluje na nivou ćelije (na njene fizičke osobine, na biološke i hemijske procese u ćeliji ) tako da bez utroška energetskih potencijala ćelije dolazi do bolje razmene hranljivih materija i kiseonika. Na taj način se postižu mnogobrojna terapijska dejstva:

• smanjenje i otklanjanje upale
• smanjenje i otklanjanje otoka
• smanjenje i otklanjanje bola
• poboljšanje oksigenacije tkiva
• poboljšanje metabolizma
• bolja cirkulacija krvi i limfe
• smanjenje viskoznosti i koagulabilnosti krvi
• stimulacija regeneracije tkiva
• stimulacija obnove koštanog tkiva
• smanjenje tonusa mišića
• jačanje otpornosti organizma

Magnetoterapiju karakteriše atermija i po tome se ona razlikuje od većine drugih fizikalnih terapija, te omogućava primenu magnetnog polja u lečenju onih oboljenja kod kojih je toplota kontraindikovana. Moguća je primena kod gipsane imobilizacije i postojanja metala u telu.

LASEROTERAPIJA

Laseroterapija je primena stimulisane svetlosti u cilju lečenja. Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation – LASER, označava pojačanje svetlosti putem stimulisane emisije zračenja, dakle princip rada je na osnovu svojstva svetla i elektromagnetnog zračenja. Laser je izvor monohromatske, koherentne, intenzivne i strogo usmerene svetlosti koja se dobija stimulisanom emisijom iz atoma određenog medija pobuđenog na poseban način.
Laser ima biostimulativne efekte, dovodi do stimulacije određenih funkcija tkiva i na taj način i do terapijskih učinaka.

Direktni efekti:

• biohemijski (aktiviranje enzima, povećanje neurotransmitera, oslobađanje koloidnih supstanci)
• bioelektrični (normalizacija potencijala membranske ćelije)
• bioenergetski (stimulacija energetskih procesa ćelije preko formiranja ATP)

Indirektni efekti:

• stimulacija mikrocirkulacije
• stimulacija ćelijske razmene materije
• stimulacija ćelijskog metabolizma

Terapijski efekti:

• analgetski efekat (smanjenje ili eliminacija bola)
• antiinflamatorni efekat (antizapaljenski)
• antiedematozni efekat (smanjenje ili eleminacija otoka)
• biostimulativni efekat, brže zarastanje rana

BIOPTRON LAMPA

Bioptron svetlosna terapija je tehnologija bazirana na jedinstvenoj koncepciji korišćenja snopa svetlosti. Može da se koristi u preventivi, terapijski i u medicinskoj rehabilitaciji.
Bioptron svetlost je polarizovana, polihromatska, nekoherentna svetlost niske energije.
Bioptron svetlost ubrzava lečenje i olakšava bol. Stimuliše regeneratvine procese, kao i imunološki (odbrambeni) sistem. Deluje na prirodan način, podstiče mogućnost organizma da se regeneriše, podstiče potencijal tela za samoizlečenje.

Osim za podsticanje zarastanja rana, smanjenja rizika od infekcije i uklanjanja bola ili smanjenje intenziteta bola, bioptron lampe se koriste i kod dermatoloških oboljenja (psorijaza), ožiljaka ili drugih problema sa kožom.

Bioptron lampa leči i sprečava stanja kao što su:

• hroničan bol
• bol u vratu i leđima
• rane/ožiljci
• akne
• psorijaza
• sportske povrede
• starenje
• upala
• artritis
• imunološki sistem
• sezonski afektivni poremećaj ( zimska depresija)

TERAPIJA ULTRAZVUKOM

Terapija ultrazvukom je primena ultrazvučnih talasa u cilju lečenja.
To su zvučni talasi koji se dobijaju mehaničkim treperenjem čestica elastičnog materijala čija je frekevncija veća 16 kHz (veća od gornje granice koje uho prima kao zvuk). Prostiru u obliku longitudinalnih talasa izazivajući periode dilatacije i kompresije (razređenja i pritiska).
Dobijanje ultrazvuka omogućeno je korišćenjem visokofrekventnih elektromagnetnih oscilacija i inverznog piezoelektričnog efekta. Na taj način električna energija prelazi u mehaničku odnosno zvučnu energiju. Terapija ultrazvukom je vid mehanoterapije u fizikalnoj terapiji.

U terapijske svrhe koristi se:

• kontinuirani ultrazvuk
• impulsni ultrazvuk
• sonoforeza koja predstavlja unošenje leka putem ultrazvuka, tako da se kombinuje dejstvo leka i samog ultrazvuka

Primarna fizička delovanja ultrazvuka na organizam se dele na: mehaničko, termičko, fizičko-hemijsko i neurorefleksno delovanje.
Terapijski efekti ultrazvuka predstavljaju sekundarno fiziološko delovanje ultrazvuka i potiču od primarnih fizičkih dejstava ultrazvuka na organizam.

Terapijski efekti ultrazvuka su:

• analgetski (protiv bola)
• antiinflamatorni (protiv upala)
• spazmolitički (smanjenje spazma/grča mišića)
• simpatikolitički
• poboljšanje mikrocirkulacije, trofike i regeneracije/reparacije tkiva
• poboljšanje resorpcije, smanjenje edema (otoka) tkiva i depozita kalcijuma
• poboljšava rastegljivost ožiljnog tkiva

HIDROTERAPIJA

Hidroterapija je spoljna primena vode u terapijske svrhe.
Pri spoljnoj primeni voda deluje mehanički (hidrostatski pritisak i potisak) i termički.

• Mehanički efekat – Hidrostatski pritisak je pritisak kojim voda svojom težinom deluje na telo koje je u njoj. Po Arhimedovom zakonu telo u vodi prividno gubi od svoje težine kolika je težina istisnute tečnosti. Zbog toga je u vodi olakšano izvođenje pokreta. Uslovi koji omogućavaju pacijentu lakši pokret dovode do toga da pacijent na psihičkom planu doživljava jedno zadovoljstvo i sigurnost.
• Termički efekat – U terapiji se koristi voda različite temperature, pri čemu se razlikuje topla diferentna zona (36-42oC), indiferentna zona (34-35oC) i hladna diferentna zona. Topla voda izaziva vazodilataciju (širenje krvnih sudova) tipa aktivne hiperemije. Pri delovanju termičkih draži na kožu u okviru hidroterapijskih procedura dolazi do lokalne reakcije na krvnim sudovima kože i krvnim sudovima unutrašnjih organa. U pogledu reakcije krvnih sudova unutrašnjih organa smatra se da krvni sudovi bubrega i slezine reaguju na isti način kao i krvni sudovi kože, dok krvni sudovi ostlih organa reaguju suprotno. Važno je napomenuti da krvni sudovi mozga pri blagim umerenim termičkim nadražajima reaguju isto kao krvni sudovi kože, dok pri jačim nadražajima nastaje inverzna reakcija.

Bazen- plivanje, relaksacija i hidrokineziterapija

Voda je pogodan medijum za terapijske aktivnosti.
Hidrokineziterapija predstavlja program vežbi u vodi. Dejstvo hidrokineziterapije se zasniva na sledećim principima:

• Arhimedov zakon
• Temperature vode
• Psihološki efekat

Aktivnosti u vodi koriste se za povećanje mišićne snage i izdržljivosti, za mobilizaciju zglobova, smanjene spasticiteta, poboljšanje balansa i koordinacije, za kardiovaskularno i respiratorno kondicioniranje, za relaksaciju, za smanjenje bola, mišićnog spazma (grča), otoka.
Hidroterapija se može sprovoditi i u Habard kadi.

Podvodna masaža

Podvodna masaža predstavlja terapiju mlazom vode indiferentne temperature pod određenim pritiskom koji se uvodi u kadu napunjenu vodom i usmereva se prema obolelim segmentima tela. Po pravilu podvodna masaža se izvodi od periferije ka centru. Pritisak mlaza vode se može menjati preko određenih nastavaka na kraju mlaznice. Indiferentna temperature vode deluje umirujuće i obezbeđuje bolji san.

Efekti podvodne masaže:

• masaža tela
• poboljšanje cirkulacije krvi i limfe
• smanjenje bolova u zglobovima i duž kičme
• smanjenje napetosti i umora u mišićima
• poboljšanje opšte kondicije
• antistres efekat

Biserna kupka/đakuzi

Biserna kupka ili vrtložna kupka predstavlja hidrokinetički proceduru sa indiferentnom temperaturom vode. Koristi se za celo telo ili za pojedine delove tela. Odgovarajući mlazevi dovode do komešanja i stvaranja mehurića vode koji imponuju kao „biseri“. Ovakva vibromasaža uslovljava sedaciju, relaksaciju mišića, smanjenje bolova, poboljšanje elasticiteta kože i korisna je kod smetnji periferne cirkulacije. Efekti biserne kupke gotovo su identični efektima podvodne masaže.

Hidroelektrične procedure

Hidroelektrične procedure podrazumevaju kombinovanu primenu vode i galvanske struje. Mogu biti opšte i lokalne. Lokalne hidrokinetičke procedure se primenjuju u jednoj ili više hidroelektričnih kadica, te se nazivaju jednoćelijske, dvoćelijske i četvroćelijske galvanske kupke.

PELOIDOTERAPIJA

Peloidoterapija je primena mineralnog peloida, lekovitog blata u terapijske svrhe.
Peloid ostvaruje mehaničke, termičke i hemijske efekte na organizam, a uz to je hidrosolubilan, uz visok stepen elektrolitičke disocijacije. Ima visok toplotni kapacitet, dugo zadržava početnu temperaturu, te sve vreme jednako deluje tokom aplikacije.
Hemijski sastav, što se naročito odnosi na aktivne forme sumpora i visok salinitet, daje mu prednost u korišćenju u reumatologiji, pre svega u lečenju degenrativnog reumatizma, dermatologiji, dominantno psorijaze i u ginekologiji (lečenje steriliteta).
Peloidoterapija se primenjuje na sledeće načine:

• Opšte blatne kupke, polukupke (kupanje u lekovitom blatu)
• blatne imerzije, potapanje pojedinih delova tela
• blatna pakovanja u folijama (za pojedine delove tela ili za celo telo)
• lokalna blatna pakovanja
• elektroforeza blata
• primena u kozmetici

Nakon peloidoterapije neophodan je odmor u trajanju od bar pola sata do sat vremena, jer se efekti delovanja razvijaju posle uklanjanja blata.

PARAFANGOTERAPIJA

Parafangoterapija je vrsta termoterapije, koja podrazumeva primenu toplote u cilju lečenja bolesnika. Parafango je kombinacija parafina i zeolita, proizvodi se u vidu tabli. Uglavnom se primenjuje kao lokalna aplikacija (lokalna pakovanja).

KINEZIOTEJPING

Kineziotejping metoda je prva terapija koja se razvila za tretiranje unutrašnjih tkiva/mišića uticajem na površinu tela. Osnovni princip delovanja je podizanje kože čime se omogućava da tečnosti slobodno teku između tkiva 3-5 dana. Omogućava telu da oporavi oštećena područja na ćelijskom nivou. Bazirana je na podsticanju prirodnih sposobnosti tela za izlečenje, podstiču se mehanizmi koji pokreću regeneraciju tkiva i oporavak od povrede.

Efekti kineziotejping metode:

• Smanjenje bola
• smanjenje otoka i upale, povećavanje krvne i limfne cirkulacije
• normalizovanje mišićne funkcije
• korigovanje zglobova

Kineziotejping predstavlja metodu lepljenja specijalnih elastičnih traka (otporne na vodu) u određenim povređenim i bolnim delovima tela. Najviše se koristi u lečenju oboljenja i povreda sistema za kretanje.

Kineziotejping se postavlja po određenim principima vodeći računa o anatomiji mišića i zglobova, tipu povrede i oboljenja, a posebno imajući u vidu kineziološke aspekte određenog dela tela. Trake se lepe sa ciljem rasterećenja određenog mišića/dela tela ili kako bi se podstakla funkcija mišića. Kinezio trake nemaju zadatak imobilizacije, već omogućavaju pokret.

 

Lepljenje kineziotejping traka
Aplikuje se na tri načina, u formi slova I, Y ili X. Traka se lako lepi na kožu koja mora biti čista, a poželjno je uklanjanje dlaka, efekat traje 3-5 dana od postavljanja trake.

KINETEK

Kinetek je aparat za pasivno razgibavanje zglobova. Koristimo ga kod smanjenog obima pokreta kolenog zgloba, najčešće postoperativno, ali i kod kontraktura različite etiologije. Nakon operacije kolenog zgloba bitno je postepeno povećavati obim pokreta, a kinetekom možemo to dozirati i pratiti napredak rehabilitacije.

BODI-TERM KABINA

Predstavlja kombinaciju svetlosne terapije, aromaterapije, muzikoterapije i saune.

GREEN PRESS

Pomoću ovog aparata, pritiskom (vrsta mehanoterapije) se podstiče protok limfe tj. limfna drenaža. Limfotokom se otklanja višak tečnosti, masti i štetne materije. Ova metoda je potpuno bezbolna.

TEPIDARIJUM

Tepidarijum je grejni ležaj ze relaksaciju.

RADIOFREKVENCA (GREEN IRF)

Pri ovom tretmanu radio-talasi vrše dubinsko zagrevanje tkiva. Dolazi do vazodilatacije, poboljšanja metabolizma, povećanja mišićnog tonusa elastičnosti tkiva, aktivacije fibroblasta i stvaranja novog kolagena. Dubinska toplota omogućava lečenje različitih patologija lokomotornog sistema.
Može se koristiti u terapijske svrhe kada indikaciju postavlja lekar, ali se može koristiti i u okviru usluga spa-wellnesa u tretmanu lica u cilju stimulisanja stvaranja novog kolagena, što dovodi do poboljšanja tonusa kože, smanjenja bora i zatezanja kože lica. Primena radiofrekvencije dobra je i kod uklanjanja masnih naslaga i celulita.

MASAŽE

Masaže povećavaju prokrvljenost tretirane regije, povećava se venska i limfna drenaža. Smanjuju mišićnu i nervnu napetost, deluju sedativno, smanjuju opšti zamor.
Masaže smanjuju bol, normalizuju metaboličke procese, čiste kožu od površinskih izumrlih ćelija, uklanjaju kožnu masnoću i omogućavaju disanje kože.
Kod dubinskog efekta podkožno masno tkivo postaje elastičnije, poboljšava se njegova kontraktilnost.
Izvode se manuelno (ručno) ili podvodno.
Specijalni oblici masaže: masaža vulkanskim kamenjem, kamenjem od himalajske soli, školjkama, orijentalna masaža, relaksaciona, anticelulit masaža, šijacu masaža, masaža stopala.

TECAR terapija – terapija dubokom toplotom

TECAR terapija predstavlja lokalizovanu upotrebu visokofrekventnih radiotalasa koji omogućavaju direktno povećanje temperature odabranih dubokih tkiva. Reč je o inovativnoj terapiji toplotm koja trenutno smanjuje intenzitet bola, deluje terapeutski, regeneriše tkivo i ublažava upale. Ima 3 opcije primene toplote: hipertermiju (unos toplote), atermiju (iznos toplote) i homeotermiju (biostimulus tkiva toplotom). Odabir zavisi od dijagnoze i trenutne faze povrede. Tokom aplikacije TECAR terapije pacijent oseća prijatnu toplotu u regiji delovanja agensa, a posle tretmana oseća smanjenje ukupnih tegoba, olakšanu pokretljivost tretiranog telesnog segmenta, poboljšanu funkciju tretiranih zglobova. Tecar se može sprovoditi uz blagu masažu, pasivno istezanje i voljnu aktivaciju mišića kontrakcijom. Terapija je opuštajuća, bezbolna, neinvazivna. Najčešća primena: lumbalni bolni sy, cervikalni bolni sy, bol u ramenu, rupture mišića i tetiva, bol u kuku, kolenu, stopalu. Kontraindikacija primene: prisustvo aktivnih zapaljenskih procesa, malignih procesa, trudnoća, lokalni metalni implanti i strana tela, osobe sa pace-makerom se ne smeju tretirati tekarom. Naša ustanova poseduje TECAR aparat Fizio warm od 300 KHz do 1 MHz.

Trakcija – dekompresija kičme

Dekompresiona terapija kičme predstavlja izuzetno uspešnu eliminaciju bola koju uzrokuju promene na kičmenom stubu. Dolazi do laganog istezanja kičme određenog segmenta, čime se smanjuje pritisak na diskove i zglobove kičme, što omogućava samoizlečenje unutar diska. Spinalna dekompresija se sprovodi na specijalnom krevetu, koji se naziva trakcioni sto. Pacijent je fiksiran specijalnim kaiševima, a kompjuterizovan aparat vuče kičmeni stub islom određene jačine. Broj tretmana koji je potreban je od 10 do 20, u trajanju od 15 do 30 minuta. Indikacije za primenu dekompresije kičme: diskus hernija, polidiskopatija, degeneracija diska, glavobolja, lumbalni i cervikalni hronični bolni sindrom. Klinička ispitivanja su pokazala efikasnost ove terapije u 76-85% slučajeva sa bolom u kičmi, prvenstveno sa diskusom.

Shock Wave terapija – indikacije

Shock Wave terapija ili terapija udarnim talasima vrši se uz pomoć Shock Wave uređaja i koristi se u ortopediji, fizikalnoj terapiji i sportskoj medicini. Glavna prednost koju ima Shock Wave terapija jeste ta što pacijentima u velikoj meri ublažava bol, te obnavlja njihovu mobilnost. Primene za: petni trn (calcar calcanei), bolno rame (kalcifikati u ramenu), teniski lakat, hronična tendinopatija, sindrom srednjeg tibijalnog stresa, kalcifikacije.

LASER VISOKE SNAGE

Laser visoke snage je medicinsko sredstvo za visokoenergetsku lasersku terapiju najnovije generacije fizikalne terapije. Namenjen je za lečenje patologije koštano-mišićnog sistema. Fotohemijsko dejstvo izaziva duboku biostimulaciju u tkivima čime se reaktivira ćelijski metabolizam. Ima moćno analgetsko, protivzapaljensko i regenerativno dejstvo na tkivo. Velika mu je prednost zato što se može koristiti i u akutnoj fazi bolesti gde se drastično ubrzava period oporavka. Za razliku od klasičnih lasera, HPLT (high power laser therapy) laser ima fotohemijski i termički efekat sa najdubljim prodorom u tkivo, a samim tim stvara uslove za najbrži i najkvalitetniji oporavak.