Istorijat

• 1867.

  Godine 1867. lekovitost ove Banje otkrio je paroh Nikola Bibić i kao učen čovek tog doba je poslao mulj i vodu iz jezera na analizu u Beč. Stručnjaci su, pre svega profesor Šnajder potvrdili lekovitost peloida iz jezera u XIX veku u Carskoj akademiji u Beču i uočili da blato iz jezera “Rusanda” ne zaostaje po kvalitetu i lekovitosti u odnosu na banje Marijenbad i Francesbad.
  Te 1867. godine paroh Nikola Bibić osnovao je akcionarsko društvo koje je sagradilo primitivno, drveno kupatilo. Ono se nalazilo na istočnoj obali jezera, u neposrednoj blizini najstarijeg dela mesta. To je bilo u prvom redu lečilište meštana i ljudi iz najbliže okoline. Kupanje se obavljalo na otvorenom, u vodi i blatu i pokazivalo je čudotvorne rezultate. Godine 1875. za vreme visokog vodostaja, vetar i oluja uništili su i razneli po jezeru ovo drveno kupatilo. Nikola Bibić je pokazao svoju dalekovidost i posle ove nesreće on saveteuje bogatu kumu Anu Klajić, da u spomen dva odrasla umrla sina i muža Josifa zavešta 30.000 forinti za gradnju Banje što je i učinjeno 26. marta 1877. godine. Naredne godine dobijena je dozvola za otvaranje Banje na severnoj obali, gde se i danas nalazi. Sagrađena je zgrada kupatila sa 20 kabina, na kojoj je stajala ploča: „Bolnom čovečanstvu, a u korist Srpske pravoslavne crkve melenačke 1878. godine Josif i Ana Klajić”.

• 1904.

  1904. godine Banja “Rusanda” je imala četiri moderna hotela sa 74 sobe. U svom razvoju Banja je stimulativno delovala i na razvoj čitavog naselja Melenci. Bila je ne samo lečilište, nego i centar kulturnih zbivanja, muzičkih i pozorišnih, mondensko mesto, dolazili su i gosti iz inostranstva.

• 1930.

  U letnjem periodu 1930. godine bilo je desetak vozova dnevno, autobuska i lokalna linija Veliki Bečkerek- Kikinda i preko dvadest sezonskih fijakerista, koji su davali selu izgled varošice.

• 1938.

  Od 1938. godine Banja raspolaže električnom centralom koja je radila samo uveče, osvetljavajući ulice. Tih godina u Banji se lečilo 2.500 bolesnika godišnje. Bilo je i dvadesetak bolesnika iz inostranstva. Paviljonski smeštaj je bio obezbeđen za oko 200 osoba dnevno. U Banji su se nalazili restoran, pošta, telefon, telegraf, fudbalsko igralište, tenisko igralište, kuglana, bilijar, parking prostor za automobile i fijakere, prodavnica cveća, berbernica i prodavnica suvenira. Dva lekara su vršila pregled bolesnika radi uvida u uspeh lečenja.

• 1960~

  Šezdesetih godina XX veka postaje zdravstvena ustanova. Otvoreno je Odeljenje za rehabilitaciju i Banja ubrzo prerasta u Centar za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti. Potom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka Banja postaje Zavod za lečenje hemiplegija i paraplegija.

• Danas

  Danas je Banja „Rusanda“ Specijalna bolnica za rehabilitaciju i predstavlja jednu od najeminentnijih ustanova ovog tipa u našoj zemlji.