NEUROPSIHOLOŠKA REHABILITACIJA

U SB za rehabilitaciju banja “Rusanda” obavlja se neuropsihološka i psihološka procena, procena govorno-jezičkog statusa i neuropsihološka rehabilitacija stacionarnih i ambulantnih pacijenata sa moždanim oštećenjima različite etiologije.

Kome treba neuropsihološka dijagnostika i rehabilitacija??

Treba imati na umu: oštećenja mozga mogu imati za posledicu promene raspoloženja (depresija, anksioznost, apatija), poremećaje ponašanja (agitacija, oslabljena inicijativa, lutanje) i/ili kognitivne deficite (poremećaji pažnje, pamćenja, jezika, mišljenja, egzekutivnih funkcija). Kod svih navedenih poremećaja blagovremeno se procenjuju indikacije za neuropsihološku rehabilitaciju.

Koje se funkcije rehabilituju?

• Pažnja
• Pamćenje
• Izvršne funkcije
• Vidno-prostorni deficiti, jednostrano zanemarivanje
• Jezik i poremećaji komunikacije

ZAKAZIVANJE AMBULANTNIH ispitivanja (neuropsihološko testiranje, dijagnostika) i tretmana (neuropsihološka rehabilitacija, govorna terapija) je u sledećim terminima:

Ponedeljak – četvrtak od 13.00. – 13.30. časova

+381(0)607513085 – psiholog

+381(0)607513079 – logoped

Sadržaji našeg rada su sledeći:

Neuropsihološko ispitivanje – neuropsiholog i afaziolog

Procena kognitivnog statusa – kratko neuropsihološko ispitivanje (kognitivni skrining)
Neuropsihološka dijagnostika (procena kognitivnih, afektivnih i bihejvioralnih poremećaja kod bolesnika sa moždanim oštećenjima i disfunkcijama različite etiologije)
Diferencijalna dijagnostika (demencije/pseudodemencije; funkcionalni neurološki poremećaji)
Neuropsihološki nalaz i mišljenje (za potrebe invalidske komisije, po uputu neurohirurga, neurologa, psihijatra)
Neuropsihološka rehabilitacija (tretman)

Psihološki rad

Psihodijagnostička eksploracija sa ciljem procene ličnosti i intelektualnog funkcionisanja
Individualne psihoterapijske intervencije i savetovanje i psihološka podrška pacijentima u okviru njihovog procesa lečenja
Psihološki savetodavi rad sa porodicama pacijenata

Defektološko-logopedski rad

• Procena komunikacijske sposobnosti pacijenata sa moždanim oštećenjima različite etiologije
• Dijagnostika afazija i drugih neurogenih i neuroloških poremećaja govora i jezika vaskularne etiologije, traumatskih povreda mozga i tumora mozga
• Dijagnostika afazija kod demencija
• Dijagnostika dizartrija, apraksija, poremećaja pisanog jezika (aleksija, agrafija)
• Dijagnostika poremećaja koji pogađaju matematičko znanje (akalkulija)
• Dijagnostika poremećaja glasa i poremećaja gutanja kod odraslih (afonija, dizartrija)
• Dijagnostika poremećaja drugih kognitivnih funkcija udruženih sa afazičkim poremećajem
• Određivanje tipa govorno-jezičkog poremećaja i stepena komunikacijskih sposobnosti
• Izrada optimalne terapijske procedure u zavisnosti od tipa afazičnog poremećaja
• Lečenje i sprovođenje afaziološke i kognitivne rehabilitacije
• Specijalizovana edukacija pacijenata, kao i članova njegove porodice, posebno za usvajanje rehabilitacionih procedura radi ponovnog uspostavljanja oštećenih govorno-jezičkih funkcija – savetodavni rad
• Dijagnostika govornih oštećenja
• Defektološko-logopedski tretman

 

Služba za neuropsihološku rehabilitaciju u ovoj Bolnici je formirana 1986. godine i na teritoriji tadašnje Jugoslavije postoji samo ovde. Osnivač je psiholog dr sc. med Ljubomir Bata Dumitrov, čija je odbrana magistarske teze prva sa ovih prostora na temu rehabilitacije neuropsiholoških poremećaja.

Zaslugom profesorke dr sc. med dr Gordane Ocić, koja je decenijama bila stručni konsultant u ovoj Bolnici i doktora medicinskih nauka, kliničkog psihologa i neuropsihologa Ljubomira Bate Dumitrova, mnogim mladim stručnjacima koji se zapošljavanju u banji “Rusanda” upravo neuropsihologija postaje predmet interesovanja i usavršavanja.

Neuropsihološka rehabilitacija i danas se uspešno sprovodi u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju – banja “Rusanda”. Svaki član interdisciplinarnog tima na određeni definisani način uočava, tretira, a potom evaluira znake, simptome, tegobe, deficite, oboljenje. Dijalog nam omogućava da zajedno sagledamo problem ili mogućnosti, a svako sa stanovišta svoje struke:

• Lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
• Psiholog-neuropsiholog
• Defektolog-afaziolog
• Defektolog-logoped
• Radni terapeut
• Fizioterapeut
• Medicinska sestra/tehničar
• Neurolog – konsultant

Sprovodimo individualizovanu rehabilitaciju i lečenje pacijenata sa moždanim oštećenjima i disfunkcijama u skladu sa stručno doktrinarnim stavovima i po savremenim principima neuronauke. U neuropsihološkoj rehablitaciji primenjujemo holistički pristup (celina je više nego zbir njenih sastavnih delova). Pristup problemu je fleksibilan, kreativan, i prema svakom pacijentu je individualan.

Kod pacijenata sa moždanim oštećenjima i sa stanovišta psihološke struke, reč je o dinamičnom stanja i na planu kognicije, emotivnog, bihejvioralnog i motivacionog statusa. U uslovima stabilnih opštih medicinskih uslova i parametara, bez intenzivne kognitivne rehabilitacije, psihoterapijske podrške, informisanja i edukovanja porodice često ne dolazi do željenog funkcionalnog oporavka.

NEUROPSIHOLOGIJA

Neuropsihologija se nalazi na samoj granici gde se dodiruju neurologija i psihologija: neurologija, kao oblast medicine koja se bavi bolestima i poremećajima nervnog sistema i psihologija, kao nauka usmerena na prirodu, funkcije i fenomene uma.
Neuropsihologija je naučna disciplina koja istražuje veze između funkcija centralnog nervnog sistema (CNS) i ponašanja. Predmet neuropsihologije je, najdirektnije, izučavanje posledica ozleda mozga i nervnog sistema na ponašanje i mentalna iskustva. ‘Ozledu’ ovde treba shvatiti u njenom najširem značenju: kao bolest, fizičku povredu ili bilo koji činilac koji remeti normalno funkcionisanje mozga ili nekog drugog dela nervnog sistema.
Danas se neuropsihologija, kao i sve srodne discipline, svrstavaju u jedinstven širi okvir, koji jednostavno nazivamo neuronaukama.
Neuropsihologija je relativno mlada nauka. Izdvaja se kao posebna disciplina tek negde oko sredine 20. veka.
Neuropsihologija se praktično primenjuje u dijagnostici, praćenju i tretmanu/rehabilitaciji širokog spektra mentalnih i bihejvioralnih poremećaja

TEHNIKE ZA DIJAGNOSTIKU I KONTROLU TOKA NEUROPSIHOLOŠKOG OPORAVKA

Već blagi kognitivni poremećaj (Mild Cognitive Impairment, MCI) bi na primer mogao da uzrokuje probleme u mnogim oblastima života osoba koje su prepuštene sebi, od problema sa upravljanjem finansijama, uzimanja lekova, vozačke sposobnosti, do donošenje odluka, i sl.

Za određene testove koji obuhvataju pažnju, koncentraciju, pamćenje, izvršne funkcije, jezik, vizuelnokonstrukcione sposobnosti, konceptualizaciju, računanje i orijentaciju potrebno je svega desetak minuta.

Blago kognitivno oštećenje MCI (engl. mild cognitive impairment – MCI) – demencija
Glavna razlika između kliničkog entiteta za koji je danas preovladao termin “blago kognitivno oštećenje” i demencije jeste u tome sto su u MCI očuvane aktivnosti svakodnevnog života i samozbrinjavanje, a kognitivno slabljenje je blažeg stepena.

Iako MCI nije isključivo prodromalni stadijum raznih tipova demencije, s razvojem novih terapijskih mogućnosti, rano postavljanje dijagnoze MCI postaće od kliničkog značaja za identifikovanje osoba kod kojih je povećan rizik za dalje slabljenje kognitivnih funkcija, pa je neophodan razvoj što preciznijih metoda ispitivanja.

Postoji analogija: uputiti pacijenta na neuropsihološko testiranje bez obavljene procene mentalnog statusa, isto je što i poslati pacijenta na CT bez obavljenog neurološkog pregleda. Testovi za brzu procenu kognicije traju 10 ak minuta, različito se administriraju, a najpoznatiji je MMSE i MoCA.

Šta je neuropsihološko ispitivanje/evaluacija?

Neuropsihološko ispitivanje/evaluacija je sveobuhvatna procena kognitivnih i bihejvioralnih funkcija upotrebom baterije ili skupa standardizovanih testova i procedura. Različite mentalne funkcije se sistematično testiraju, kao na primer:

• Radna memorija i pažnja
• Kratkoročno i dugoročno pamćenje (verbalno i vizuelno)
• Brzina analize podataka, procesiranje
• Planiranje i organizacija
• Sposobnost razumevanja jezika i jezičkog izražavanja
• Inteligencija – rezonovanje i sposobnosti rešavanja problema
• Perceptivne i motorne sposobnosti (vizuelno-prostorna organizacija
• vizuelno-motorna koordinacija)
• Egzekutivne funkcije
• Akademsko postignuće, veštine
• Motivacija / simptom valjanost (procena kritičnosti, inicijative)
• Emocije, ponašanje i ličnost

Kada je neuropsihološko ispitivanje potrebno?

Neuropsihološko ispitivanje se preporučuje kod svakog slučaja kada postoji sumnja da je moždano oštećenje uticalo na kognitivne funkcije ili ponašanje. Simptomi anksioznosti, depresije i odstupajuće ponašanje – česti kod bolesnika s neurološkim bolestima.
Na primeru demencije – detaljno neuropsihološko testiranje se obavlja samo u slučajevima kada treba da se postavi dijagnoza demencije u veoma ranoj fazi bolesti, u bolesnika mlađih od 65 godina, u atipičnim slučajevima, kada je depresija veoma izražena ili kada treba da se prati efekat terapije.

Neuropsihološko ispitivanje uključuje osobe sa bilo kojim od sledećih oboljenja ili problema:

• Traumatske povrede mozga
• Moždani udar (ICV, cerebralna ishemija, cerebralna hemoragija)
• Poremećaji učenja ili pažnje
• Poremećaji svesti
• Tumori
• Infekcije mozga (encefalitis, meningitis)
• Izloženost hemikalijama, toksinima ili teškim metalima
• Izlaganje drogama, alkoholu, hronična zloupotreba substanci
• Psihijatrijska ili neuropsihijarijska oboljenja
• Medicinska oboljenja ili tretmani
• Degenerativni poremećaji, bolesti (epilepsija, MS)
• Parkinsonova bolest
• Dementna stanja (npr. Alchajmerova bolest)
• Nemogućnost postizanja razvojne prekretnice
• Psihijatrijske bolesti i dr.

 

Da li su sve neuropsihološke procene iste?

Ne. Ne postoji jedinstvena ’baterija’ najboljih procedura, postupci se biraju prema cilju procene ispitivanja. Neuropsihološko testiranje nije fiksna serija testova koje svako može dati. Specijalizovani trening omogućava neuopsihologu da odabere, administrira i tumači (interpretira) pojedinačne baterije, testove i procedure koje će dati najviše u sagledavanju snaga i slabosti pojedinca.
Tipični instrumentarijum kliničkog neuropsihologa sadrži nekoliko do više desetina postupaka i tehnika koje se kombinuju u konkretne protokole prema vrsti patologije, situaciji, zahtevima i ciljevima procene.

Kako ispitivanje izgleda?

Najvažniji je razlog upućivanja kod neuropsihologa (svrha ispitivanja, procene). Potom se pristupa prikupljanju svih podataka o osobi koja se testira (uključujući i medicinsku dokumentaciju), posebno ono na što se pacijent žali i ono što porodica pacijenta primećuje!
Sledi priprema za testiranje i izbor testova.Uobičajeno, neuropsihološko ispitivanje obuhvata širok spektar zadataka i većina njih se obavlja za stolom ili pored kreveta u bolnici. Nema invanzivnih procedura, nema bola, nema igle niti elektroda. Evaluacija često traje od 6 do 8 sati licem u lice, ali može da varira u zavisnosti kakva se informacija traži. Evaluacija može biti zakazana za jedno viđenje ili više.

Kako se rezultati ispitivanja koriste?

To zavisi od razloga upućivanja. Neuropsihološko ispitivanje može da potvrdi ili razjasni dijagnozu. Na osnovu rezultata neuropsihološkog ispitivanja moguće je planiranje tretmana i programa rehabilitacije koje uključuje konkretne postupke i intervencije u osposobljavanju pacijenata sa neuropsihološkim poremećajima, kao i upućivanje drugim specijalistima. Neuropsihološko ispitivanje može da da obezbedi profil snaga i slabosti koji usmerava rehabilitaciju, edukaciju, stručne i druge usluge. Može da obezbedi dokument promene u funkcionisanju, praćenje toka oporavka, progresije bolesti i uticaja tretmana, da razjasni da li i koliko kompenzacione strategije mogu pomoći. Neuropsihološka procena je posebno korisna u planiranju edukativnih i stručnih programa, za praćenje napretka u rehabilitaciji nakon povrede mozga i nekih drugih neuroloških bolesti. Neuropsihološka evaluacija je od od neprocenjive vrednosti za invalidsku komisiju za forenzičke ili pravne svrhe.

Neuropsihološke smetnje kod osoba sa oštećenjem mozga otežavaju rad zdravstvenog radnika (lekara, medicinskih sestara/tehničara, fizioterapeuta..).

Pacijent se teško se koncentriše i brzo umara	Smetnje pažnje, koncentracije
Pacijent ne razume uputstvo i/ili nalog	Afazije
Zdravstveni radnik ne razume šta pacijent govori, problemi sa izražavanjem
Pacijent ne upamti šta mu je savetovano u prethodnom susretu	Smetnje pamćenjem
Uprkos jasnom uputstvu, koje je pacijent razumeo, pacijent ne sledi ono što se zahteva	Apraksija
Pacijent je pasivan, nema inicijativu i motivaciju za razne aktivnosti	Oštećenje izvršnih funkcija i emocionalne promene

Multidisciplinarni pristup, timski rad, celovita procena mentalnog i fizičkog zdravlja, blagovremeno uključivanje u program rehabilitacije je vodič ka povoljnom ishodu.