Drugi dan Likovne kolonije – intervju sa zrenjaninskim slikarom Viorelom Florom

Zrenjaninski akademski slikar Viorel Flora pred svojim platnom

Drugog dana Likovne kolonije u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ Melenci razgovarali smo da zrenjaninskim akademskim slikarom Viorelom Florom, inače, organizatorom događaja.

Gospodine Flora, ko su i odakle nam dolaze učesnici Likovne kolonije „Rusanda?

U pitanju su umetnici koji su se pokazali na više dosadašnjih kolonija, a dolaze iz Zrenjanina i okoline. Izuzetak je Javor Rašajski, koji je iz Vršca.

Recite nam, da li postoji neka određena tema i tehnika, ili je odabir teme i tehnike stvar ličnog izbora slikara?

Tema je slobodna, a zastupljene su tehnike ulje i akril na platnu i pastel. Još uvek smo na početku, a videćete šta će proizdaći iz svega toga.

Šta je, po Vašem mišljenju, smisao i cilj ove Kolonije, u čijoj ste organizaciji i sami učestvovali?

Ovo je prva kolonija u ovom sastavu. Učestvovao sam u mnogim kolonijama, ali ovakav pristup i prijem, a naročito ambijent, su među najboljima. Uveren sam da će prisutni umetnici želeti da dođu i dogodine. Proširićemo broj ljudi, i konkurisati za sredstva blagovremeno.

Ovo je uspešan spoj medicine i umetnosti. Medicina se brine za zdravlje ljudi, a kada je čovek zdrav, on može da se posveti nadogradnji.

U neposrednom kontaktu sa ljubaznim osobljem Banje, sa pacijentima, na direktan način popularizujemo umetnost. I smatram da će iz ove ideje proizaći još lepših stvari, događaja.

Na ovaj način se borimo protiv kulturnog imperijalizma, koji se dogodio, recimo, u Latinskoj Americi pre više vekova, ili koji se danas događa putem globalizacije. Mi umetnici se borimo za duh jednog naroda.

Umetnici su prezadovoljni što imaju mogućnost da borave i stvaraju u jednom Rezervatu prirode, okruženim parkom, zelenilom, pticama, koje se neprekidno čuju; u jednom miru. Smatram da ovaj mir ne može da se nađe ni na jednom letovanju gde su pločnici i asfalt.

Lepo je da se u Banji bave humanizmom, lečenjem ljudi, jer, kao što su rekli Rimljani: „Nije važno šta se daje, važno je kako se daje.“ Deset procenata čini ono što čovek želi, a devedeset način na koji se to izvodi.