Ознака: Banja Rusanda

Osmo redovno predavanje petkom o nastanku banje “Rusanda” i socioistorijskoj genezi Melenaca – (25.07.2019) u realizaciju sociologa Grošina. Šta drugo reći, do da je ovo leto obeleženo pričom o Mariji Tereziji, grofu Mersiju, Pomorišcima, Velikokikindskom distriktu, Jovanu Pajdaku, Bibićima i Ani Kljajić. Poneki gost se kasnije pridruži, pa ponovimo… Danas je bilo puta tri. Jer, na delu je ljubav prema zavičaju. 🙂

Likovna kolonija “Rusanda” u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Rusanda” Melenci počela je sa radom u ponedeljak, 15. jula 2019. godine. Koloniju su svečano otvorili v.d. direktora “Rusande” mr sc. med. dr Zorica Ćulibrk, organizator zrenjaninski akademski slikar Viorel Flora i inicijator događaja, novinar Nikola Božović. Tokom trajanja manifestacije učesnici Adela Flora, Maja Jurić, Margita Salontai, Aleksandar Kačar, Branislav Mišić, Javor Rašajski i Viorel Flora, načinili su više umetničkih dela, pri čemu je svako od njih, po planu, darovao najmanje po jedno delo Ustanovi. Događaj je bio otvoren za javnost, umetnici su svoja dela stvarali na otvorenom, na terasi banjskog restorana, pa je svako ko je bio znatiželjan mogao da priđe, pogleda i popriča sa umetnicima, a to se svakodnevno događalo. Kao što smo istakli u svom redovnom izlaganju petkom o nastanku banje “Rusanda” i socioistorijskoj genezi Melenaca, a inspirisani ovom Likovnom kolonijom, još je u mladim danima Banje prepoznato da medicina i kultura mogu i treba da idu zajedno. Za zadužbinarku i prvu upraviteljku Anu Kljajić, „Rusanda“ nije bila mesto na kome se isključivo leče fizičke boli, nego i oaza mira u kojoj se putem raznih kulturnih zbivanja hrane duše ljudi. Poznati su njeni „Ana balovi“ za njene rođendane, ali i mnoštvo drugih svečanosti u kojima su svoje domete gostima pokazivali umetnici različitog profila.

Tokom trajanja Kolonije realizovali smo kraće intervjue sa Florom, Jurić, Salontai i Kačarom, tako da nam oni nisu ostavili samo vredna umetnička dela, nego i značajnu zbirku mudrih i nadahnutih promišljanja o umetnosti, institutu kolonije, prirodi koja nas okružuje, životu… Velika je čast biti u društvu takvih ljudi.

Na ovaj način se borimo protiv kulturnog imperijalizma, koji se dogodio, recimo, u Latinskoj Americi pre više vekova, ili koji se danas događa putem globalizacije. Mi umetnici se borimo za duh jednog naroda. Viorel Flora

Volim da podelim vreme sa prijatnim ljudima, koji su puni znanja, imaju vizije o kojima i sama negde razmišljam. Tih nekoliko dana se posvetim baš samo tome. Znate, to utiče na rad svakog slikara, pogotovo na one koji još uvek imaju potrebu da tragaju za svojim motivima, za pristupom slikarstvu koje ih opseda. Jer, umetnost je, kažu, ljubomorna draga. Morate joj biti posvećeni svakodnevno. Morate razmišljati o onome što želite da kažete, da ispoljite tom slikom, i onda to, prosto, biva prepoznato kao takvo. Slike su istina. Maja Jurić

Slikam prirodu, cveće. Skoro sam počela da slikam ptice – sovu, orla, goluba. Volim more. Moje teme su drvo, voda, nebo. Slikam kako ispadne. Tako i ovu sliku, razmišljala sam šta da slikam, sela, i počela. Sve je iz mašte. Margita Salontai

Ljudi malo zaziru od nas. Misle da smo čudaci, a obični smo ljudi. Možda imamo po neku „slomljenu letvu“ u glavi, ali to su te pozitivne “letve”. Ne tučemo njima, nego pravimo mostove. Malo po malo, ljudi bi se oslobodili. Da je ovo deset dana, ovde bi vrvelo od dece. Aleksandar Kačar

Koloniju su propratili lokalni, pokrajinski i republički mediji – KTV Zrenjanin, List “Zrenjanin”, Redakcija na rumunskom jeziku Radio-televizije Vojvodine i Radio-televizija Srbije. Inicijator događaja Nikola Božović radi na dokumentarnom filmu, i o njegovom emitovanju ćemo vas naknadno obavestiti.

Prilog KTV Zrenjanin

Prilog RTS-a

Predstavljanje radova usledilo je na svečanom zatvaranju Likovne kolonije, u petak, 19.07.2019. godine, u Kolegijumskoj sali Ustanove. Svako od nas koji smo učestvovali u realizaciji događaja je imao prostor da kaže nešto o svojim utiscima. V.d. direktora mr sc. med. dr Zorica Ćulibrk je se zahvalila inicijatorima i učesnicima, i izrazila želju da se na temelju ove manifestacije u narednim godinama ostvare i druge, još veće i uspešnije.

Viorel Flora, dr Zorica Ćulibrk i Nikola Božović

Realizatori i učesnici Kolonije

 

Pozdravljam vas na ovoj završnici. Počastvovana sam vašom idejom i prisustvom. Govorim iz srca, najiskrenije, uvek sam spremna da pozdravim ovakve vidove okupljanja. Raduje me da će ove slike krasiti zidove Ustanove. Njih nikada nije dovoljno. V.d. direktora mr sc. med. dr Zorica Ćulibrk

Osim Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Rusanda”, koja je obezbedila prostor za realizaciju Likovne kolonije “Rusanda”, događaj su finansijski pomogli zrenjaninska preduzeća Keramika Jovanović, Mattrade, UM-ING i SKR Baždar.

Radovi Adele Flore

Rad Margite Salontai

Rad Javora Rašajskog

Rad Maje Jurić

Rad Aleksandra Kačara

Rad Branislava Mišića

Radovi Viorela Flore

 

Autor teksta: Damir Grošin

 

 

 

 

 

Prethodnih dana imali smo priliku da ugostimo značajna likovna imena Banata i Bačke u okviru Likovne kolonije „Rusanda“. U to ime, sociolog Damir Grošin je u okviru svog sedmog redovnog predavanja o nastanku banje „Rusanda“ i socioistorijskoj genezi Melenaca, 19.07.2019, napomenuo da je još u mladim danima Banje prepoznato da medicina i kultura mogu i treba da idu zajedno. Zaista, za ktitorku i prvu upraviteljku Anu Kljajić, „Rusanda“ nije bila mesto na kome se isključivo leče fizičke boli, nego i oaza mira u kojoj su se putem raznih kulturnih zbivanja hranile duše ljudi. Poznati su njeni „Ana balovi“ za njene rođendane, ali i mnoštvo drugih svečanosti u kojima su svoje domete gostima pokazivali umetnici različitog profila. “Lepo je znati”, sumirao je Grošin, “da Banja i posle stotinu i više godina ide tragom Aninog nasleđa”. O upravo uspešno završenoj Likovnoj koloniji “Rusanda” (15-19.07.2019) sledi opširniji izveštaj.

Akademski slikar Aleksandar Kačar, Zrenjaninac, jedan je od sedmoro učesnika Likovne kolonije u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ Melenci, koja je počela sa radom u ponedeljak, 15. jula 2019. godine. Između ostalog, u razgovoru sa nama, a za potrebe pisanja ovog članka, o sebi je istakao sledeće:

Diplomirao sam u Novom Sadu 1984. godine na Odseku za slikarstvo. Profesor mi je bio Jovan Rakilić. Posebno značajan za mene je bio profesor Milan Blanuša, s kojim sam bio na jednoj jakoj relaciji o razgovoru, odnosima. Prvi me je pripremao za Akademiju, a drugi me je vodio kroz nju. Po završetku Akademije sam konkurisao u Udruženju likovnih umetnika Vojvodine Zrenjanin. Predsedavao sam Udruženjem formalno četiri, a zapravo šest godina. Kasnije sam se posvetio, s mojim prijateljem Florom, časovima crtanja, vrlo uspešno. Svi naši polaznici su primljeni na Akademiji, Arhitekturi ili u Srednjoj umetničkoj školi. To je jedan lepši period u mome životu. Radio sam i kao dizajner i šef marketinga u Luxolu, ali je uvek bilo vremena i za slikanje. Dobro se živelo.

Slikar Aleksandar Kačar radi na svom likovnom delu

 

Posredi je umetnik velikog gabarita, i izuzetna je čast imati ga za učesnika naše Likovne kolonije. Od vremena završetka studija do danas, kako je istakao, sudelovao je u brojnim, neretko kolonijama međunarodnog karaktera:

Imam puno prijatelja po celom svetu, jer je u vreme stare Jugoslavije bilo puno kolonija u kojima su mnogi učestvovali. Bilo je puno Engleza, Holanđana, Nemaca, Šveđana. To su fantastične uspomene. Jednostavno, žalim za onim vremenima. Ja sam jugonostalgičar, počevši od muzike, pisaca, a naročito slikarstva, kada je Muzej savremene umetnosti bio jedna Meka za slikare stare Jugoslavije, fantastične slikare koji su se visoko rangirali u svetu.

Za Likovnu koloniju „Rusanda“ nalazi da je u pitanju „specifična situacija, jer je u pitanju lečilište“, pa je to za njega razlog više da se događaji ovakvog tipa, ali i druga kulturna dešavanja, češće organizuju. Izrazio je i želju da u narednim kolonijama bude još učesnika, svakako i Melenčana, posebno dece. Kroz šalu, o umetnicima kaže sledeće:

Ljudi malo zaziru od nas. Misle da smo čudaci, a obični smo ljudi. Možda imamo po neku „slomljenu letvu“ u glavi, ali to su te pozitivne letve. Ne tučemo njima, nego pravimo mostove. Malo po malo, ljudi bi se oslobodili. Da je ovo deset dana, ovde bi vrvelo od dece.

 

Autor:  Damir Grošin

Pravo je zadovoljstvo gledati kako slikarka Salontai predele, cveće i stvari viđene u mašti, bez napora i sa puno duše prevodi u svet koji smatramo realnim. Slikarka iz Bečeja jedan od sedam dragulja Likovne kolonije “Rusanda” 2019. godine.

Gospođo Margita, Vi nam dolazi te iz Bečeja, je li tako?

Da, Bečeja.

Kada ste počeli da se bavite slikarstvom?

Otprilike, pre desetak godina, pre nego što sam otišla u penziju. Kod nas postoji grupa amaterskih slikara. Priključila sam im se. Sastajemo se skoro svake nedelje. Idemo tamo gde nas pozovu, slikamo, družimo se. Tako sam i ovde došla, Flora me je pozvao, i hvala mu. Sve ovo je jako lepo. Dobri su ljudi, i to je najvažnije.

Mašta je saveznik slikarke Margite Salontai

 

Koje tehnike koristite?

Radim sa uljem, malo četkom, malo špaklom. Pokušala sam s pastelom i akvarelom. Slikam šta mi se sviđa.

Šta najčešće slikate?

Slikam prirodu, cveće. Skoro sam počela da slikam ptice – sovu, orla, goluba. Volim more. Moje teme su drvo, voda, nebo. Slikam kako ispadne. Tako i ovu sliku, razmišljala sam šta da slikam, sela, i počela. Sve je iz mašte.

 

Intervju vodio: Damir Grošin

Pretposlednjeg dana Likovne kolonije (18.07.2019) u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ Melenci, slikarka Maja Jurić, inače iz Zrenjanina, podelila je sa nama svoja razmišljanja o ružama, koje su njena velika inspiracija, i institutu Likovne kolonije, njenom značaju.

Recite nam nešto o sebi.

Maja Jurić. Dolazim iz Zrenjanina. Slikarstvom se bavim duže vremena. Ono što najviše volim, ono što je moj večni motiv, to su florali, naime, ruže, i koje ovde, pogotovo, mogu da slikam s naročitim zadovoljstvom. U ovom parku, koji je prepun divnog zelenila, ruže su toliko negovane, lepe, uredne. One prosto vape da ih postavite na platno, i da uživate u njihovoj lepoti. Nose jednu posebnu poruku, senzibilitet, lepotu. One su, prosto, deo zdravlja čovekovog. Možda, mogu da kažem, najuzvišeniji, najplemenitiji cvet.

Dakle, inspiracija za ruže, koje ste tokom Kolonije oslikali, pronađena je u ovde, u „Rusandi“?

Jeste, ovde. Meni je osobito drago što se ova kolonija dešava po prvi put, to je naročita čast, prijatno zadovoljstvo, iznenađenje. Drago mi je da se dešava na nama bliskom terenu, odnosno u Melencima, među našim prostorima, kojima treba da zamiriše umetnost na sva vrata. Ova Banja je, po tradiciji, mesto koje posećuju ljudi širom sveta, pogotovo iz bliske sredine, i iskreno se nadam da će i njima biti na zadovoljstvo da uživaju u umetničkim delima, koja će se iz godine u godinu ređati, dopunjavati, krasiti ove prostore i širiti pozitivnu energiju, koja je itekako potrebna.

Slikara Maja Jurić sa svojim prelepim ružama

Koju tehniku najčešće koristite?

U svom poslednjem ciklusu, pa i pređašnjem, koristim kombinovanu tehniku – akril i ulje na platnu. Moje slike su postavljene akrilom lazurno, a potom ruže koje slikam, slikam uljem na platnu. Nastojim da odaberem kvalitetne boje, kako bi sve došlo na svoje mesto, onako kako vidim da treba da izgleda. I, verujte mi, u toj finalizaciji, koja je beskrajna, uvek postoji nešto na čemu sledeći put pokušavate da radite. Jer, umetnička priroda je takva, da ima najbliži dodir sa nekakvim istraživanjem. Istraživanje je dvojno. Kroz stvaranje, vi istražujete samog sebe, a onda, to prepoznate ili prepoznate u manjoj meri na slici, koju u datom momentu radite, i koju posle analizirate, koja vam ostaje kao dovršen, ali nikada dovoljno dovršen element. Tako da tu nema kraja. Ključ je uvek na nekom lepom početku.

Da li je ovo Vaša prva kolonija?

Ne. Dugogodišnji sam učesnik kolonija, čak kolonija međunarodnog tipa, koje su se dešavale u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, pre svega. Kolonije su pravo vreme da sretnete neke nove ljude, koji imaju slična interesovanja, koji imaju različita iskustva, sa kojima možete razgovarati o mnogim stvarima, koja se tiču samih dela, pa i materijala, tehnika, odabira motiva, i svemu onome što vas negde dotakne u datom trenutku.

Volim da podelim vreme sa prijatnim ljudima, koji su puni znanja, imaju vizije o kojima i sama negde razmišljam. Tih nekoliko dana se posvetim baš samo tome. Znate, to utiče na rad svakog slikara, pogotovo na one koji još uvek imaju potrebu da tragaju za svojim motivima, za pristupom slikarstvu koje ih opseda. Jer, umetnost je, kažu, ljubomorna draga. Morate joj biti posvećeni svakodnevno. Morate razmišljati o onome što želite da kažete, da ispoljite tom slikom, i onda to, prosto, biva prepoznato kao takvo. Slike su istina.

Intervju vodio: Damir Grošin

Trećeg dana Likovne kolonije “Rusanda” u poseti su nam bili novinari Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine – Redakcija na rumunskom jeziku. Za medije su govorili učesnici i Kolonije i v.d. direktora SB “Rusanda” mr spec. med. dr Zorica Ćulibrk. Umetnici pokalo privode dela kraju, a predstavljanje radova planirano je za petak, 19.07.2019, kada je i zatvaranje manifestacije.

Magistar slikarstva Branislav Mišić diskutuje sa novinarom o svom delu

Kamerman RTV-a snima kadrove sa Kolonije

Zrenjaninski akademski slikar Viorel Flora pred svojim platnom

 

Drugog dana Likovne kolonije u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ Melenci razgovarali smo da zrenjaninskim akademskim slikarom Viorelom Florom, inače, organizatorom događaja.

 

 

Gospodine Flora, ko su i odakle nam dolaze učesnici Likovne kolonije „Rusanda?

U pitanju su umetnici koji su se pokazali na više dosadašnjih kolonija, a dolaze iz Zrenjanina i okoline. Izuzetak je Javor Rašajski, koji je iz Vršca.

 

Recite nam, da li postoji neka određena tema i tehnika, ili je odabir teme i tehnike stvar ličnog izbora slikara?

Tema je slobodna, a zastupljene su tehnike ulje i akril na platnu i pastel. Još uvek smo na početku, a videćete šta će proizdaći iz svega toga.

 

Šta je, po Vašem mišljenju, smisao i cilj ove Kolonije, u čijoj ste organizaciji i sami učestvovali?

Ovo je prva kolonija u ovom sastavu. Učestvovao sam u mnogim kolonijama, ali ovakav pristup i prijem, a naročito ambijent, su među najboljima. Uveren sam da će prisutni umetnici želeti da dođu i dogodine. Proširićemo broj ljudi, i konkurisati za sredstva blagovremeno.

Ovo je uspešan spoj medicine i umetnosti. Medicina se brine za zdravlje ljudi, a kada je čovek zdrav, on može da se posveti nadogradnji.

U neposrednom kontaktu sa ljubaznim osobljem Banje, sa pacijentima, na direktan način popularizujemo umetnost. I smatram da će iz ove ideje proizaći još lepših stvari, događaja.

Na ovaj način se borimo protiv kulturnog imperijalizma, koji se dogodio, recimo, u Latinskoj Americi pre više vekova, ili koji se danas događa putem globalizacije. Mi umetnici se borimo za duh jednog naroda.

Umetnici su prezadovoljni što imaju mogućnost da borave i stvaraju u jednom Rezervatu prirode, okruženim parkom, zelenilom, pticama, koje se neprekidno čuju; u jednom miru. Smatram da ovaj mir ne može da se nađe ni na jednom letovanju gde su pločnici i asfalt.

Lepo je da se u Banji bave humanizmom, lečenjem ljudi, jer, kao što su rekli Rimljani: „Nije važno šta se daje, važno je kako se daje.“ Deset procenata čini ono što čovek želi, a devedeset način na koji se to izvodi.

 

 

 

O nama

Kompleks Banje „Rusanda“ se nalazi u prelepom parku borova, bagrema i lipa, na obali istoimenog jezera. Sastoji se od pet objekata za smeštaj bolesnika i korisnika usluga i raspolaže sa ukupno 306 postelja. Prema planu mreže zdravstvenih ustanova banja “Rusanda” je razvrstana kao Specijalna bolnica za rehabilitaciju.

Kontakt

  • telefon:

    +381(0)23 3150400

  • recepcija:

    +381(0)23 3150409

    +381(0)23 3150416

    Za sve upite u vezi cena, rezervacija i slobodnih kapaciteta zvati od 12.00 h do 17.00 h

  • faks:

    +381(0)23 731 075

  • Pravna služba:

    Lice zaduženo za zaštitu podataka ličnosti

    dipl. pravnik Nemanja Semlekan

    pravnik@banjarusanda.rs

Fan stranica