„Moje teme su drvo, voda, nebo“ – Margita Salontai, učesnica Likovne kolonije „Rusanda“

Pravo je zadovoljstvo gledati kako slikarka Salontai predele, cveće i stvari viđene u mašti, bez napora i sa puno duše prevodi u svet koji smatramo realnim. Slikarka iz Bečeja jedan od sedam dragulja Likovne kolonije „Rusanda“ 2019. godine.

Gospođo Margita, Vi nam dolazi te iz Bečeja, je li tako?

Da, Bečeja.

Kada ste počeli da se bavite slikarstvom?

Otprilike, pre desetak godina, pre nego što sam otišla u penziju. Kod nas postoji grupa amaterskih slikara. Priključila sam im se. Sastajemo se skoro svake nedelje. Idemo tamo gde nas pozovu, slikamo, družimo se. Tako sam i ovde došla, Flora me je pozvao, i hvala mu. Sve ovo je jako lepo. Dobri su ljudi, i to je najvažnije.

Mašta je saveznik slikarke Margite Salontai

Koje tehnike koristite?

Radim sa uljem, malo četkom, malo špaklom. Pokušala sam s pastelom i akvarelom. Slikam šta mi se sviđa.

Šta najčešće slikate?

Slikam prirodu, cveće. Skoro sam počela da slikam ptice – sovu, orla, goluba. Volim more. Moje teme su drvo, voda, nebo. Slikam kako ispadne. Tako i ovu sliku, razmišljala sam šta da slikam, sela, i počela. Sve je iz mašte.

Intervju vodio: Damir Grošin